Marina Radmilac aka Marina Gonzales ima dvadeset devet godina, nije ni devojka ni žena. U Beogradu pije, nažalost, pivo, i razmišlja. Pošto od razmišljanja nema ’leba, Marina je pokušavala da prodaje usisivače i knjige, da konobariše, razvodi publiku u pozorištu, venčava glumce, bude manekenka alternative, prestane da puši i pije, čuva ovce i decu... Onda je odlučila da postane rediteljka i diplomirala režiju kao najbolji student u klasi Miloša – Miše Radivojevića, na Univerzitetu umetnosti BK.
Danas samo razmišlja o muškarcima i o tome kako da snimi film, producira ga samostalno i postane poznata rediteljka. Sanja o šampanjcu, kavijaru i crvenim tepisima u Kanu.
Režirala je nekoliko kratkih filmova i dobila nekoliko kratkih nagrada. Srećom, neke su bile u kešu. U najlepšem sećanju ostalo joj je tapšanje po ramenu kada je za film u jednom kadru Dobro jutro na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji dobila nagradu za najbolji studentski film. Britanskih 500 funti od prve nagrade festivala u Hullu uglavnom se ne seća.
Zanima je samo depresivna umetnost.
Marina je reality zvezda, Sekina desna ruka, ima periku, menja frizure i maše rukama. Spremna je da podeli svoja iskustva sa mladim i starim naraštajem, dok u kafani naručuje nameštaj.
No comments:
Post a Comment