Ivan Velisavljević

Predsednik filmskog kolektiva Satibara film. Samim tim, mora da bude ozbiljan. Zato je završio ili priveo kraju neke silne škole: diplomirao opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i apsolvirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Boravio na stručnom usavršavanju na Itaka koledžu u Njujorku i Los Anđelesu (kao stipendista OSI, tzv. Sorošev plaćenik), gde je radio za holivudsku produkcijsku kuću Phoenix Pictures čuvenog producenta Majka Medavoja. Tokom života u Holivudu, jednom je pričao telefonom sa Dejvidom Finčerom, upoznao Denisa Hopera u WC-u Američke kinoteke, rukovao se sa Vernerom Hercogom, poljubio Pola Ferhuvena i slikao se s njim, a usput pohađao kurseve kreativnog pisanja, američke književnosti i teorije filma.

Filmskom kritikom stekao glas kulturnog i finog kritičara koji ne može da se odluči između knjiga i filmova, pa ih svako malo poredi, nema jasno mišljenje, kukavički izbegava sukobe i ne zauzima strane, a često neozbiljno upotrebljava teoriju filma zarad humora i sarkazma. Više puta proglašavan za srpskog nacionalistu, iako kao skriveni Jugosloven, pritajeni komunista, studira na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Objavljivao najpre samog sebe u internet časopisu Plastelin, gde je ljubaznošću poznatog pisca Srđana V. Tešina bio urednik filmske rubrike, a potom u Politikinom „Kulturnom dodatku“, časopisima i magazinima Rez, Huper, Sarajevske sveske, TFT, Filaž, NIN… Pokrenuo je projekat i sajt www.novikadrovi.net  i priredio, zajedno sa Dejanom Ognjanovićem, zbornik Novi kadrovi: Skrajnute vrednosti srpskog filma (Clio, 2008), najozbiljnije generacijsko pretresanje nasleđa srpskog filma svih vremena. Učestvovao je u dvojezičnom zborniku Uvođenje mladosti/Introducing Youth (Filmski centar Srbije, 2009) tekstom o rokenrolu u srpskom filmu (i nije neki tekst)..

Osim gledati film, voli slušati radio. Bio je saradnik na Radio Šapcu, u emisijama „Metropolis“ i „Ritual crnog patuljka“ Stevana Marinkovića, novinara i pesnika, i Vlade Kokotovića i Branka Golubovića Goluba, članova punk sastava Goblini. Emisiju „Specijalno nevaspitanje“ posvećenu filmu vodio je na Novom Radio Beogradu sa spisateljicom Jelenom Đurović, dok nije izbačen, pogađate pod kojom optužbom. Sa Kristinom Đuković pokrenuo blog Radio Radar (radiorradar.blogspot.com) na kojem piše o radio-dramama koje stvarno i sluša. S tog bloga još nije izbačen.

Nagrada, za njega i njegovo društvo – bilo je. Dobitnik je nagrade „Josip Kulundžić“ Fakulteta dramskih umetnosti za doprinos dramaturgiji i nagrade „Vitomir Bogić“ Radio Beograda za najboljeg mladog autora za radio u 2009. godini.