Na mejl Satibara
filma stiglo je nešto pomalo čudno: anonimno pismo otvorene podrške Kokanu Mladenoviću. Nije da nas ove vodeće struje u kulturi imalo zanimaju, ipak smo mi neka poštena alternativa, majku mu, ali pošto smo dobili ideju kako da mi, kao kolektiv, doprinesemo prevazilaženju problema, a
smatramo da je naše rešenje sigurno bolje od Đilasovog, koji sada razmišlja kako da situaciju učini nevažnom i neutralnom, odlučili smo da objavimo ovo pismo. Istina, malo smo ga frizirali, jer je na mestima bilo previše uvredljivo i čak je pozivalo na nasilje. Ipak i mi znamo za neku odgovornost.
Izvesna
buru u srpskoj javnosti, pre svega onoj koja se naziva kulturnom, izazvale su
najave glumaca Ateljea 212 da će stupiti u generalni štrajk. Kao krivac za
takvu njihovu najavljenu odluku označen je upravnik te kuće Kokan Mladenović.
Javnost je na
konferenciji za novinare koju su organizovali glumci iz teatra videla poznata
lica sa televizije, Goricu Popović, Anicu Dobru, Gordana Kičića... Ima tu i
neka mlada rediteljka po imenu Anđa, neki kažu da je dobra mačka.
E sad, pošteni ljubitelji kulture gledaju te glumce i hoće da čuju u čemu je problem.
E sad, pošteni ljubitelji kulture gledaju te glumce i hoće da čuju u čemu je problem.
Oni kažu Kokan je
doš'o i narušio nam međuljudske odnose. To je jako velik problem, kažu. Doduše,
ja još nisam čuo za firmu u bilo kakvoj delatnosti, u kojoj ima nekih novaca, a
da su međuljudski odnosi dobri. Pogotovo ako se u takvom kolektivu malo radi, a
plata redovna. Štaviše, lično sam kratko boravio u jednom takvom preduzeću, gde
pri mom dolasku na posao ljudi nisu odgovarali na "dobro jutro".
Mi koji smo čuli
vaše zahteve (a to je odlazak Kokana sa mesta upravnika) pomislili smo da bi
bilo lepo čuti šta kaže imenovani upravnik. I eto ti, ne
čekasmo dugo, u jednom danu Kokan kaže u više dnevnih listova i televizija
svoju verziju priče. I ta verzija je,
dragi moji glumci, tako logična, da ćemo u ovom pismu morati dati podršku
upravniku, a za vas zatražiti najstrože kazne.
Mi odavno znamo
da ste vi obrazovani glumci jedna neovejana banda parazita, koja je sklona
neradništvu više nego i jedna druga grupacija organizovanih ljudi. I pored toga što
živimo u društvu koje grca u kasnokapitalističkim lancima, vi plačete zato što
je Kokan rekao: bando, vreme je da nešto radite i zaradite platu!
Vi ste bili jedni
od prvih klošara, uz razne zgubidane po naučnim institutima i obrazovnim
institucijama, koji su ustali i rekli da nam treba tržišna ekonomija, a onda
ste ostali u državnim jaslama i uzimali platu za nerad.
Dakle, dragi moji
glumci, mi znamo da se sve vrti oko onoga što naša braća sa zapada nazivaju
novci, a vi pare. Umesto da ste tu činjenicu istakli i doveli u pitanje, vi
mašete svojom popularnošću: narod vas voli, vi ste mu dragi, možeš misliti,
umetnost oplemenjuje. I zato što nas oplemenjujete, vi treba da ostanete izvan
jada i bede ove naše tržišne eksploatacije, za razliku od drugih radnika,
kojima valja svako da sedne na grbaču, jer oni nikoga ne oplemenjuju. E, ne
može! Svi u isto bure, pa da vidimo majci!
Iako ne verujemo
da je Kokan Mladenović neka blistava figura, već jedna prosečna direktorčina u
vremenu odsustva proleterske istine, moramo ga podržati ne bi li se rešili
suštine parazitizma sa primesama bezobrazluka.
Kokan vam je
sasuo u lice istinu da uzimate platu od 62 hiljade dinara, a da igrate jednu
predstavu nedeljno. Osim toga rekao i je da će vam doći na kraju neki radnici
koji godinu dana nisu primili platu u loše privatizovanoj firmi i razbiti glave
jer ne mogu da slušaju više o „problemima u pozorištu“. Kada su ti isti
radnici, a pre i posle njih ratni veterani i razna sirotinja, čamili ispred
vlade, štrajkovali glađu i spavali po ulici, niste pretili štrajkom ni davali saopštenja
da je išta poremećeno, nego ste osnivali firme i uzimali pare za filmove, serije i reklame, a sad ste digli dreku zbog "međuljudskih
odnosa".
Prema tome, odabranoj
glumačkoj bandi treba dati adekvatnu kaznu.
A ona je danas
najprikladnija kada ti se oduzmu određena sredstva za život.
Kokane, imaš punu
podršku da najuriš te takozvane kulturne vedete, koje su u suštini
konformistički muljatori i oportunisti! Pa kad se nađemo svi u istom sosu, možda neki od njih i postanu poštena inteligencija.
Nakon što smo
pročitali ovo pismo, mi iz Satibara filma pomislili smo da ima građana koji
kažu da vole da idu u pozorište. Zbog njih Atelje 212 treba i dalje da radi, i
zato mi predlažemo Kokanu da sednemo i dogovorimo se.
Naime, on neka
ostane na funkciji direktora, a ceo repertoar Ateljea 212 radiće dva naša
glumca.
Jedan koji
trenutno radi kao trgovački putnik, i čije radno vreme se završava oko šest
uveče, i drugi koji svoj posao obavlja u kotlarnici Doma zdravlja i koji
radi takozvane turnuse pa može
kombinovati više predstava nedeljno. Imamo i glumicu za ženske uloge, ako baš treba, a ovaj
koji radi u kotlarnici, osim što može da održava grejanje u zgradi i da igra
predstave, može i da bude visoka zvanica na premijerama. Takođe imamo reditelje
i scenariste za neke nove projekte.
Možemo raditi
nekoliko premijera mesečno.
Kokane, iskreno
da ti kažemo, ne moraš nam davati platu, obezbedi samo da nešto pojedemo i da
se okrepimo.
Satibara kolektiv
će preuzeti te obaveze i raditi ih časno. Naravno, ovakav način rada
podrazumeva da predstave budu besplatne.
Dakle, Kokane
Mladenoviću, ne odustaj!
Rešenja postoje.
