U organizaciji
Kulturnog centra Inđija i Zavičajnog društva "Đorđe Vojnović", u petak 25
novembra održana je promocija knjige "Nije u metežu Gospod", kojoj je
prethodila Inđijska premijera istoimenog filma.
(Doduše, filmski naziv se
izgovara dva puta).
Film Satibara
filma prikazan je pred oko tridesetak ljubitelja kulture, i mladih i starih, a
nakon projekcije, većina prisutnih sa kojima sam razgovarao izrekla je samo
reči hvale. U tome je prednjačila recenzent knjige Ana
Vukajlović, koja me je zamolila da nastavim sa radom na filmu uopšte, jer je
ovo eksperimentalno delo izuzetno. Dakle, ljubitelji Satibara Filma mogu biti
spokojni, jer je ova organizacija za svoj filmski rad u projektu "Nije u
metežu Gospod" dobila veoma pozitivne kritike.
Nakon projekcije
filma, domaćin Mita Čortan, recenzent Ana Vukajlović i moja autorska malenkost,
govorili su o knjizi i malo čitali stihove. U jednom delu stihove je čitala i
moja sestra. Pročitao sam samo jednu pesmu, primetivši pre čitanja da je film
svojom zvučnošću i muzikom, pesmama koje se u njemu nalaze dao iste, tako da
sam pročitao samo jednu, simulirajući, ali neuspešno, veliki glas Ivana
Velisavljevića. "Gospode, ako me zaboravi svetlost"... ali izgleda
nije bilo toliko loše, jer se ljudima dopalo.
Tokom razgovora
biloje i emotivnih naboja, jer sam se setio detinjstva i prašnjavog igrališta
pored zgrade muzeja u kojem se promocija održala. Setio sam se tog vremena,
koje je samo vreme, detalj iz prošlosti, neuhvatljiv. Možda sam ga se prisetio
tako snažno i ispravno kao Branislav Jemč detalja sa slike Van Ajka, svejedno.
Suze sam zaustavio.
Organizatori su
kupili nekoliko boca sokova i flašu od pola litra vinjaka, što se danas ne može
često videti (svuda su boce od litar). Potpisivao sam knjige, sve je bilo brzo,
ali i lepo. Hladno inđijsko veče, uz malo poezije i filma, na kraju radne
nedelje.
Potpisivao, čitao, platio vinjak i jedva zadržao suze:
Siniša Jelovac
No comments:
Post a Comment