Naslov ove pesme „mladog“
domaćeg benda Stuttgart Online za koj nikad ne znam de mu ide dva t, mogo
bi da glasi i „Malo veća ambicija“ da bi se objasnilo kako smo mi osmislili
snimanje spota i zamisli članova benda koj su ok momci. Dakle, oni su napravili
tu pesmu „Malo veći“ koja govori o izneveravanju samog sebe, svojih ideala i
autentične ličnosti. Na šta smo se mi primili.
Ideja o spotu je došla kroz
niz međusobnih susreta (drugačijih nema), gde smo u međuvremenu hteli da sve
snimimo u jednom od sela koje imamo, na nekom vašaru, pa smo, suzbijeni
produkcijom, hteli da snimamo u nekom od gradskih luna parkova, pa je i to
otpalo. U svakom slučaju, dogovorili smo se da snimimo jeftino i jasno, što, s
obzirom da je svako od nas hteo da se izrazi možda i nije ispalo skroz
jednostavno.
Ovako je bilo: moj
(tadašnji) stan nije odgovarao reditelju Siniši Dugonjiću, koji je, pri
obilasku lokacije, odbio da sedi na stolici i sedeo na podu (u to vreme smo
imali mrave koji su ga fascinirali). Uglavnom on reče da je sve u stanu
sterilno, da glavni junak spota mora biti u nekoj kuhinji s više detalja,
raspada i slično. To smo odbacili i kocka je pala na stan tog istog Dugonjića, inače
dobrog domaćina. U međuvremenu, na celu stvar smo navukli Đorđa Bajića, inače
pisca, recenzenta, da on nacrta tog Malog Većeg Čoveka, nekog poput Čiča Gliše
koji će biti lajtmotiv spota. Na meni je bilo da spremim kiflice, tj. testo za
njih, kojim ćemo manipulisati u spotu.
Suština je bila: neki
odrasli lik (kog igra Slačala iz benda) pokušava da spremi kiflice, a u kuvanju
ga ometa Čiča Gliša kog je nacrtao Bajić. Više od Čiča Gliše nas je ometo
skupoceni Slačalin sat koji nije smeo da se uprlja testom, zatim mašina za
pranje veša koju smo, protivno njenoj prirodi, jedva ispomerali da u spotu
oponaša životnu centrifugu koja melje tog lika glavnog i ometa ga na putu ka
sreći. Među zanimljiva rešenja, ako izuzmemo Bajićevu odluku da se mudro skloni
iz vihora inspiracije i profesionalno nam da do znanja da ga zovemo kad se
smislimo, spada odlična Dugonjićeva animacija Bajićevog crteža na flaši švepsa
(tako da ispada da mali pije šveps na cevčicu), kao i ona gde Malog Veći Čoveka
obara tegle sa začinima. U tom smislu, posebno je dobra bila Dugonjićeva
kuhinja zbog raznovrsnog zrnevlja, tegli i generalno gore pominjane domaćinske
atmosfere.
Pošto članovi benda nisu
bili zadovoljni izgledom spota, što je meni bilo sranje, jer smatram da je spot
napravljen baš po ideji spota – tzv. low fi spot koji oponaša iskrenost u
težnji da se odraste po svojoj volji, a ne pod prisilom tuđih uzusa u koje
spada i ideja o skupocenom spotu koji oponaša jeftini, tzv. low fi spot – spot
smo kasnije preradili u nekakav kratki film za koji je Ivan Velisavljević,
inače od starta prisutan u svemu ovome gore rečenom, napiso i odsvirao, a
mislim i otpevao istu tu pesmu. Samo malo veću. I tako, malo po malo, završila
se i ta naša epizoda. Svi smo srećni i i dalje se javljamo jedni drugima.
Da ne bude nekog sranja,
o svim učesnicima u ovom radu i dalje mislim da su dobri i lepi ljudi, a o
pesmi mislim da je veliki hit i preporučujem je za slušanje bez spota ili s
njim.
Napomena: Tokom snimanja
spota niko se s nikim i niko ni s kim nije jebo i niko nikog nije ubio. Ostatak
smo pojeli.
Prisetila se kako je sve bilo:
Kristina Đuković
e, brate, taman bi dobro doso ovaj recept, veceras pravim kiflice. Dugonjic je pojo sva jaja!
ReplyDelete