ZAŠTO SI ME OSTAVIO (LAMA AZAVTANI) već od naslova upućuje na svoj
prvenstveni interes za religijska značenja, jer je reč o poznatom stihu
iz 22. Psalma Davidovog, koji potom u Novom Zavetu izgovara i Hristos na
krstu. Religijski simbolizam naglašava se i prvim natpisom, iz
Jevanđelja po Mateju, o tome da je bolje odseći ruku koja te navodi na
greh, nego da ti celo telo trune u paklu - što je često tumačeno kao
zabrana masturbacije.
Debitantski film izraelske rediteljke Hadar Morag doslovno kombinuje smisao izvora na koje upućuje: pratimo priču o Muhamedu, mladom palestinskom momku iz Tel Aviva, koji radi u pekari, u nepodnošljivoj buci, kradom masturbira, i vozi bicikl kroz grad, od jevrejskog dela, u kom radi, do arapskog, u kom živi, pokušavajući da izbegne vršnjačko nasilje: klinci ga jure, tuku, nazivaju ga izdajnikom, a kod kuće, gde živi s majkom i sestrom u bedi, dok mu je otac u zatvoru, nije mnogo bolje. Kada Muhamed upozna Gureviča, matorca koji vozi motor i zarađuje oštreći noževe po restoranima, priča se baš ne razvija mnogo, ali svakako dobija na religijsko-frojdističkoj simbolici - što, po svemu sudeći, zapravo i zanima rediteljku. Do kraja filma Gurevič će Muhamedu postati guru i zaštitnik, a detalji ruku i noževa u scenama oštrenja, uz scene masturbacije, naglasiće homoerotizam, pervertirani odnos simboličkog oca i sina, a potisnuta i tabuizirana seksualnost, kako to već biva, vodi u bizarno nasilje na kraju filma.
Pošto želi da izbegne jezička objašnjenja, kako bi ostavila gledaocu da u prizore upisuje simbolička značenja, Morag igra na kartu ekspresivne i pojačane zvučne slike: sveden dijalog, ili izostanak dijaloga, otvara prostor da neprekidni ropot mašina u pekari, brujanje kamena za brušenje, brundanje motora, šum gradskog saobraćaja, i druga buka koja prati Muhameda, dođu u prvi plan. Kamera je iz ruke, ali stabilna, uz par scena dokumentarističkog drmusanja i praćenja junaka iza leđa, igra se na režiju unutar kadra, naročito na treći plan, gde se par puta usmerava pažnja gledaoca (u jednoj od ključnih scena, kada se otkrivaju Gurevičeve seksualne sklonosti, ta dubina kadra zaigra, ali nisam siguran da li je dobro rešenje, jer gledalac može lako da previdi šta se dogodilo), vožnje bicikla su nešto dinamičnije, ali nakon prve scene napada na Muhameda više otkrivaju neku atmosferu Tel Aviva nego što govore o glavnom junaku, fotografija jeste dokumentaristički sirova u eksterijerima, ali je u enterijerima, često u mraku ili senkama, svetlo dosta kontrolisano zarad naglasaka.
Morag je očito imala nameru da istakne i motiv tela, tako da gledalac prestane da razmišlja o profilima likova, već da se bavi njihovom fizikalnošću i dešifrovanjem religijskog podteksta, ali bojim se da za takav pakt sa gledaocem nije ponudila dovoljno razloga ni u naraciji ni u vizuelnom stilu. Tome su daleko više doprineli naturščici u glavnim ulogama - Muhammad Daas, klempav, kratko ošišan i izdužen klinac spojenih obrva, u dronjavom odelu i tamnog tena, i suvonjavi, sedi Yuval Gurevich, koji bez osmeha, u crnoj rokerici, oštri noževe i vozi motor. S njima dvojicom, ova priča, očišćena od teoloških pretenzija, bila bi svakako efektnija u kratkom filmu.
ZAŠTO SI ME OSTAVIO je na FEST verovatno stigao putem Venecije, gde je prikazan u selekciji "Horizonti". Kada je reč o Beogradskom Pobedniku, ovom filmu bi zbog religijske simbolike mogao biti naklonjen Pavel Lungin, ali sumnjam da ima veće šanse za nagradu.
Debitantski film izraelske rediteljke Hadar Morag doslovno kombinuje smisao izvora na koje upućuje: pratimo priču o Muhamedu, mladom palestinskom momku iz Tel Aviva, koji radi u pekari, u nepodnošljivoj buci, kradom masturbira, i vozi bicikl kroz grad, od jevrejskog dela, u kom radi, do arapskog, u kom živi, pokušavajući da izbegne vršnjačko nasilje: klinci ga jure, tuku, nazivaju ga izdajnikom, a kod kuće, gde živi s majkom i sestrom u bedi, dok mu je otac u zatvoru, nije mnogo bolje. Kada Muhamed upozna Gureviča, matorca koji vozi motor i zarađuje oštreći noževe po restoranima, priča se baš ne razvija mnogo, ali svakako dobija na religijsko-frojdističkoj simbolici - što, po svemu sudeći, zapravo i zanima rediteljku. Do kraja filma Gurevič će Muhamedu postati guru i zaštitnik, a detalji ruku i noževa u scenama oštrenja, uz scene masturbacije, naglasiće homoerotizam, pervertirani odnos simboličkog oca i sina, a potisnuta i tabuizirana seksualnost, kako to već biva, vodi u bizarno nasilje na kraju filma.
Pošto želi da izbegne jezička objašnjenja, kako bi ostavila gledaocu da u prizore upisuje simbolička značenja, Morag igra na kartu ekspresivne i pojačane zvučne slike: sveden dijalog, ili izostanak dijaloga, otvara prostor da neprekidni ropot mašina u pekari, brujanje kamena za brušenje, brundanje motora, šum gradskog saobraćaja, i druga buka koja prati Muhameda, dođu u prvi plan. Kamera je iz ruke, ali stabilna, uz par scena dokumentarističkog drmusanja i praćenja junaka iza leđa, igra se na režiju unutar kadra, naročito na treći plan, gde se par puta usmerava pažnja gledaoca (u jednoj od ključnih scena, kada se otkrivaju Gurevičeve seksualne sklonosti, ta dubina kadra zaigra, ali nisam siguran da li je dobro rešenje, jer gledalac može lako da previdi šta se dogodilo), vožnje bicikla su nešto dinamičnije, ali nakon prve scene napada na Muhameda više otkrivaju neku atmosferu Tel Aviva nego što govore o glavnom junaku, fotografija jeste dokumentaristički sirova u eksterijerima, ali je u enterijerima, često u mraku ili senkama, svetlo dosta kontrolisano zarad naglasaka.
Morag je očito imala nameru da istakne i motiv tela, tako da gledalac prestane da razmišlja o profilima likova, već da se bavi njihovom fizikalnošću i dešifrovanjem religijskog podteksta, ali bojim se da za takav pakt sa gledaocem nije ponudila dovoljno razloga ni u naraciji ni u vizuelnom stilu. Tome su daleko više doprineli naturščici u glavnim ulogama - Muhammad Daas, klempav, kratko ošišan i izdužen klinac spojenih obrva, u dronjavom odelu i tamnog tena, i suvonjavi, sedi Yuval Gurevich, koji bez osmeha, u crnoj rokerici, oštri noževe i vozi motor. S njima dvojicom, ova priča, očišćena od teoloških pretenzija, bila bi svakako efektnija u kratkom filmu.
ZAŠTO SI ME OSTAVIO je na FEST verovatno stigao putem Venecije, gde je prikazan u selekciji "Horizonti". Kada je reč o Beogradskom Pobedniku, ovom filmu bi zbog religijske simbolike mogao biti naklonjen Pavel Lungin, ali sumnjam da ima veće šanse za nagradu.
No comments:
Post a Comment