Otvoreno pismo podrške Kokanu Mladenoviću

Na mejl Satibara filma stiglo je nešto pomalo čudno: anonimno pismo otvorene podrške Kokanu Mladenoviću. Nije da nas ove vodeće struje u kulturi imalo zanimaju, ipak smo mi neka poštena alternativa, majku mu, ali pošto smo dobili ideju kako da mi, kao kolektiv, doprinesemo prevazilaženju problema, a smatramo da je naše rešenje sigurno bolje od Đilasovog, koji sada razmišlja kako da situaciju učini nevažnom i neutralnom, odlučili smo da objavimo ovo pismo. Istina, malo smo ga frizirali, jer je na mestima bilo previše uvredljivo i čak je pozivalo na nasilje. Ipak i mi znamo za neku odgovornost.

  

Izvesna buru u srpskoj javnosti, pre svega onoj koja se naziva kulturnom, izazvale su najave glumaca Ateljea 212 da će stupiti u generalni štrajk. Kao krivac za takvu njihovu najavljenu odluku označen je upravnik te kuće Kokan Mladenović.

Javnost je na konferenciji za novinare koju su organizovali glumci iz teatra videla poznata lica sa televizije, Goricu Popović, Anicu Dobru, Gordana Kičića... Ima tu i neka mlada rediteljka po imenu Anđa, neki kažu da je dobra mačka.

E sad, pošteni ljubitelji kulture gledaju te glumce i hoće da čuju u čemu je problem.

Oni kažu Kokan je doš'o i narušio nam međuljudske odnose. To je jako velik problem, kažu. Doduše, ja još nisam čuo za firmu u bilo kakvoj delatnosti, u kojoj ima nekih novaca, a da su međuljudski odnosi dobri. Pogotovo ako se u takvom kolektivu malo radi, a plata redovna. Štaviše, lično sam kratko boravio u jednom takvom preduzeću, gde pri mom dolasku na posao ljudi nisu odgovarali na "dobro jutro".

Mi koji smo čuli vaše zahteve (a to je odlazak Kokana sa mesta upravnika) pomislili smo da bi bilo lepo čuti šta kaže imenovani upravnik. I eto ti, ne čekasmo dugo, u jednom danu Kokan kaže u više dnevnih listova i televizija svoju verziju priče. I ta verzija je, dragi moji glumci, tako logična, da ćemo u ovom pismu morati dati podršku upravniku, a za vas zatražiti najstrože kazne.

Mi odavno znamo da ste vi obrazovani glumci jedna neovejana banda parazita, koja je sklona neradništvu više nego i jedna druga grupacija organizovanih ljudi. I pored toga što živimo u društvu koje grca u kasnokapitalističkim lancima, vi plačete zato što je Kokan rekao: bando, vreme je da nešto radite i zaradite platu! 

Vi ste bili jedni od prvih klošara, uz razne zgubidane po naučnim institutima i obrazovnim institucijama, koji su ustali i rekli da nam treba tržišna ekonomija, a onda ste ostali u državnim jaslama i uzimali platu za nerad.

Dakle, dragi moji glumci, mi znamo da se sve vrti oko onoga što naša braća sa zapada nazivaju novci, a vi pare. Umesto da ste tu činjenicu istakli i doveli u pitanje, vi mašete svojom popularnošću: narod vas voli, vi ste mu dragi, možeš misliti, umetnost oplemenjuje. I zato što nas oplemenjujete, vi treba da ostanete izvan jada i bede ove naše tržišne eksploatacije, za razliku od drugih radnika, kojima valja svako da sedne na grbaču, jer oni nikoga ne oplemenjuju. E, ne može! Svi u isto bure, pa da vidimo majci!

Iako ne verujemo da je Kokan Mladenović neka blistava figura, već jedna prosečna direktorčina u vremenu odsustva proleterske istine, moramo ga podržati ne bi li se rešili suštine parazitizma sa primesama bezobrazluka.

Kokan vam je sasuo u lice istinu da uzimate platu od 62 hiljade dinara, a da igrate jednu predstavu nedeljno. Osim toga rekao i je da će vam doći na kraju neki radnici koji godinu dana nisu primili platu u loše privatizovanoj firmi i razbiti glave jer ne mogu da slušaju više o „problemima u pozorištu“. Kada su ti isti radnici, a pre i posle njih ratni veterani i razna sirotinja, čamili ispred vlade, štrajkovali glađu i spavali po ulici, niste pretili štrajkom ni davali saopštenja da je išta poremećeno, nego ste osnivali firme i uzimali pare za filmove, serije i reklame, a sad ste digli dreku zbog "međuljudskih odnosa". 

Prema tome, odabranoj glumačkoj bandi treba dati adekvatnu kaznu.

A ona je danas najprikladnija kada ti se oduzmu određena sredstva za život.

Kokane, imaš punu podršku da najuriš te takozvane kulturne vedete, koje su u suštini konformistički muljatori i oportunisti! Pa kad se nađemo svi u istom sosu, možda neki od njih i postanu poštena inteligencija.

Nakon što smo pročitali ovo pismo, mi iz Satibara filma pomislili smo da ima građana koji kažu da vole da idu u pozorište. Zbog njih Atelje 212 treba i dalje da radi, i zato mi predlažemo Kokanu da sednemo i dogovorimo se.

Naime, on neka ostane na funkciji direktora, a ceo repertoar Ateljea 212 radiće dva naša glumca.

Jedan koji trenutno radi kao trgovački putnik, i čije radno vreme se završava oko šest uveče, i drugi koji svoj posao obavlja u kotlarnici Doma zdravlja i koji radi  takozvane turnuse pa može kombinovati više predstava nedeljno. Imamo i glumicu za ženske uloge, ako baš treba, a ovaj koji radi u kotlarnici, osim što može da održava grejanje u zgradi i da igra predstave, može i da bude visoka zvanica na premijerama. Takođe imamo reditelje i scenariste za neke nove projekte.

Možemo raditi nekoliko premijera mesečno.

Kokane, iskreno da ti kažemo, ne moraš nam davati platu, obezbedi samo da nešto pojedemo i da se okrepimo.

Satibara kolektiv će preuzeti te obaveze i raditi ih časno. Naravno, ovakav način rada podrazumeva da predstave budu besplatne.

Dakle, Kokane Mladenoviću, ne odustaj! 

Rešenja postoje.