FILMSKI FESTIVAL U KUTINICI

Kutinica, odmah pored Kutine, sponzor puta: INA Kutina i NH3 Crew, jesen 2011. 

Domaće životinje prvo naslikane iz poštovanja, zatim poklane radi klanja

Delegacija SATIBARA FILMA boravila je 1. i 2. oktobra u nezvaničnoj i prijateljskoj poseti Kutinici. Primereno AVNOJevskim načelima Statuta SATIBARE i dobrim tradicijama „jagnjećih brigada“, kulturnoumetnički program uključio je sledeće sadržaje:

Ide, nastupa, ne boji se poraza, Kutina-Beograd, jagnjeća brigada

1. oktobar (a koji je i Dan oslobođenja Čačka 1941. godine i njegovog uključenja u Užičku republiku) – prigodno pozdravno obraćanje predsednika SATIBARE druga Velisavljevića i domaćina druga Ognjena, filmski kviz, šaran, jagnje i u jagnjetu zec na ražnju marke Zepter, ajvar marke Velisavljević, štrudla s makom koju u Hrvatskoj zovu „gibanica“, rakija od imele koju u Hrvatskoj zovu „biska“ (a tako se zove i onaj tip iz Čačka po kom je RM Točak nazvao svoj ciklus od dvadeset dva instrumentala; šta se u Čačku zove „gibaničar“, u kraćem ekspozeu izložili su drugovi Velisavljević i Zlatić), špricer, posle više ni sam ne znam šta sam sve pio, jugoslovenska muzika svih boja i rasa, odavde se sećam tek po nečeg, kolo u pokušaju koje međutim niko nije znao da igra, gazanje bosim nogama po žaru (drugarica s primorja), gazali bi i drugi al su pičke (ja), vatanje po travi (oni), nadjebavanje o politici sa pijanim Dinamovcem koji se odnekud stvorio (mi), Zlatić ode prvi na spavanje jer se obeznanio još za dana, Siniša zaspo u kolima a bilo dovoljno kreveta za sve, Jelovac i udarna desetina iz Hrvatske dočekaše svitanje.     

Priprema za gazanje bosim nogama po žaru (Drugarica s Primorja)

Gazili bi i drugi...

2. oktobar – Zlatić ustao poslednji, mamurluk i prehlada, ne pijem više, ladna janjetina i crni luk, ne pomaže, ladan špricer mamurluke leči (Siniša), odoše da šetaju po brdu stvarno nisu normalni, ovaj Velisavljević ne znam više de se gasi, dogodine svi u Guču, Jelovac i Ognjenov tata sa stotinu čuda namestiše tablicu na Jelovčevim kolima koja se nešto bila razglavila, Ognjenov tata Siniši poklonio Hajdukov upaljač, Ognjenova mama poklonila Kseniji one ukrasne tikve što ih u mom selu zovu „’ajduk“, grozničavo se pakujemo da nako uneređeni nešto ne zaboravimo, Ognjenova mama kaže da proverimo još jednom jer ako šta zaboravimo ne zna kako bi nam poslala: „Sad smo daleko“, reče tužno.

Povratak kraći od odlaska. Dok nas drug Jelovac razvozi kućama, zagledan u crvenu Rakovicu kažem kako bi smo baš mogli nazad u Hrvatsku.

„Sad smo blizu“, mislim se.

Za kulinarski deo programa bio zadužen drug Marko, kome se i ovom prilikom najsrdačnije zahvaljujemo i želimo puno sreće i uspeha u životu i radu.

Nastaviće se...

Zapisničar: Ivan Zlatić

A evo malo i fotografija, dok je ekipa Satibare predstavnicima NH3 Kutina pokazivala dostojanstvo i tradicionalnu mirnoću naših naroda i narodnosti:

...kolo u pokušaju, ni sam ne znam šta sam posle pio...

 ne pijem više

...jagnjetina i crni luk - ne pomaže...

Add caption

Dogodine svi u Guču

Štrudla, koju u Hrvatskoj zovu gibanica

ladan špricer mamurluke leči

Hrvatski branitelj Đurđek, zadužen za kulinarski deo programa (pobio šarane maljem, ubio zeca strelom i napunio ga špekom i dunjom - PTSP je gadna bolest)

... sa stotinu čuda namestiše tablicu...