napiso: Siniša Jelovac
Toga dana, ne mogu se tačno setiti kog, ali je svakako bilo u smiraj aprila meseca, u proleće, u njegovom prelepom cvatu. Toga dana je već pao dogovor da snimimo eksperimentalni film prema mojoj knjizi pesama koja je negde u to vreme trebala progledati. Ekipa Satibare je bila spremna, u svom uobičajenom sastavu, plus Ivana Đokić, novo lice u Satibara filmu.
Veče uoči snimanja spavao sam (kreativno) kod kuće, tačnije kod roditelja u stanu, što je bilo u to vreme neuobičajeno.I to jutro, kod mene doma dođoše prvo Siniša Dugonjić, čovek koji jaše kameru, a posle i sve ostalo (kompjuter, montažu...), a potom i Ivan Velisavljević reditelj filma, čovek od koga smo očekivali mnogo, kao i Ivana, glumica od koje smo očekivali još više. Sve u svemu, brzo shvatismo da scenarija nema. Ivana je, to sam znao i pre tog dana, imala neke ideje, pre svega kostim, a potom i vunicu. Ja sam imao samo pesme, Siniša, fala bogu, kameru i tešku mehanizaciju, dok je Ivan odlučno krenuo u stvaranje slika od pesama. I to redom, jednu po jednu.
Početak je bio lep. Nešto kao lepe slike kraja. Prva pesma u stanu, potom u hodniku zgrade, gde smo naišli na brojne frikove, ili drugim rečima ludake, kojih u mojoj zgradi ima najviše u opsegu Novog Beograda. Režiser Ivan delovao je kreativno, mi ostali smo mu pomagali sugestijama.Ivan je konstatovao da moje pesme imaju mnogo satova. Trebalo je ilustrovati sve te satove.
Posle dva sata snimanja, dođe vreme za pauzu. Seli smo u kafe Klavirint, u centru bloka 45, u lepoj 'ladovini. I filmski radnici to vole, pa pauza beše baš, onako, kako bi rek'o, kul.Nakon pauze snimali smo delove u filmu koji su kasnije, kada je film završen, bili baš efektni.
Nije prošlo mnogo vremena i shvatili smo da nije moguće ilustrovati sve pesme iz knjige, pa smo finiširali na vodećoj - Nije u metežu, nije u metežu Gospod.
Posle smo se vratili doma i ručali , pritom popivši po čašu vina.
Postprodukciju mister Siniša Dugonjić je uradio kako dolikuje njegovom renomeu, i film je bio spreman. I bio je u Zagrebu na Reviji amaterskog filma, na platnu, dobar, eksperimentalan, prilično lep, nešto kao „lepe slike kraja“.
No comments:
Post a Comment